Lluka predstavlja dostignuća MER i prioritete za 2018

Priština, 28.12.2018 - Ministar ekonomskog razvoja Valdin Lluka na, godišnjoj konferenciji, za medije  predstavio je dostignuća MER tokom ove godine, sa posebnim fokusom na prvih 100 dana ovog mandata za sektore koje pokriva ovo ministarstvo kao što su energetika, rudarstvo, ITK i Javna preduzeća. Takođe, ministar je predstavio projekte i prioritete za 2018.


Energija
Ministar Lluka je u početku bio fokusiran na glavni sektor - energiju, pri čemu je naglasio da je desetogodišnja energetska strategija prosleđena je Vladi i da se očekuje da će ga proći kroz Parlament u januaru, koji uključuje pet glavnih ciljeva; stabilnost efikasnosti električne energije i obnovljive energije; gasni priključak i sve što se odnosi na energetsku infrastrukturu.

"Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti, koji je gotovo u potpunosti izrađen i očekujem da ga Skupština Kosova odobri tokom prvog kvartala 2018, je zakon koji proizilazi iz obaveza iz direktiva EU, ali je neophodan i za zemlju koja osnaživa što više obnovljivu energiju i efikasnost, jer predviđa osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, koja će biti funkcionalizovana 2018. godine ", rekao je ministar.

U nastavku, šef MER-a razgovarao i o potpisivanju komercijalnog ugovora sa kompanijom Contour Global vrednošćom od 1,3 milijarde eura u ukupnim privatnim investicijama, rehabilitaciji TE Kosovo B u saradnji sa Evropskom unijom, iz koje su dobili donaciju od oko 35 miliona eura, gde prva faza predviđa dodatnih oko 35 miliona od kosovskog budžeta, što uključuje i zamenu filtera koji će direktno uticati na kvalitet vazduha.

"Imamo TE Kosovo A gdje će se nastaviti razgradnja sekundarne imovine koja neće uticati na proizvodnju energije. Dakle, mi smo na dnevnom redu da na početku rada kada proizvodnja počne iz Kosova e Re, da se u potpunosti zatvara TE Kosovo A ", rekao je Lluka.

U ovoj liniji, on je pomenuo rešavanje problema eksproprijacijama u Shipitulle koji je držao Kosovo kao talac dve godine i izazvao je milione gubitaka, ali na sreću je resën, i KEK je započeo aktiviranje proizvodnih kapaciteta, izbjegavajući porast cena energije.

Što se tiče energetske efikasnosti, ministar MER-a je rekao da će implementacija efikasnih mera u 70 javnih zgrada, projekat sa Svetskom bankom oko 32 miliona dolara, gdje će objekti univerziteta, bolnica i razne javne institucije u trogodišnjem periodu će se potpuno promeniti i omogućit će velike uštede u računima za električnu energiju.

"Takođe imamo 7.5 miliona eura mekih kredita i grantova od KfW-a, koji se bavi javnim objektima na lokalnom nivou koji uključuju škole i ambulante u četiri opštine. Nastavljamo da proširujemo mrežu Termokos. Termokos je prioritet za nas i oko 15 miliona evra će biti uloženo u 2018. godini ", rekao je Lluka.

Prema njegovim rečima, sa TE Kosova e Re, deset procenata toplotne kogeneracije udvostručuje kapacitete termoenergetskih kapaciteta, koji će proširiti mrežu u Kosovo Polju, Obiliću i Drenasu. Takođe, sa GIZ-om, okončani su projektni zadaci i izvodiće se studija izvodljivosti u svim drugim gradovima za centralno grijanje.

U ovom sektoru kao prioritet u narednoj godini pominju se implementacija Energetske strategije, funkcionisanje energetske razmene sa Albanijom, deblokada prenosa sa Albanijom, revizija Plana obnovljive energije, liberalizacija tržišta obnovljivih izvora energije, uspostavljanje Fonda za efikasnost i implementacija projekta TE Kosova e Re, finansijski paket koji treba da prođe u Skupštini Kosova.

Rudarski sektor
Zaustavljajući se na rudarski sektor, ministar je najavio da je Zakon o rudnicima i mineralima prešao na Vladi i nada se da će ga Skupština brzo odobriti i rekao da je pokrenuo postupak otvaranja tri oblasti od posebnog interesa za strana ulaganja od ukupno 11.

Što se tiče Trepče, on je rekao da se stalno investiralo u rehabilitaciju radionica, otvaranju novih radionica i subvencija na jugu i severu. Dakle, Vlada je uvela oko 4 miliona evra u "Trepči", gdje bi trebalo da bude suprotno, da Trepča donosi prihod Kosovu.

"Što se tiče prioriteta u rudarskom sektoru, vjerujem da će do juna biti odbor" Trepče ", Statut, registraciju Trepče kao AD, menadžment Trepče kao i procena rudarskih rezervi. To je takođe izazov za privlačenje stranih investicija, da promoviramo "Trepču" kao JP, kao AD, kako bi se privuklo što više investicija putem JPP ili različitih oblika ", rekao je Lluka.

Ovom prilikom on je najavio da je 5. marta 2018. pozvan na ministarski samit u Kanadi gdje će predstaviti "Trepču" i područja od posebnog interesa.


Informacione i komunikacione tehnologije
U sektoru informacionih i komunikacijskih tehnologija, ministar je istakao prelazak na Vladi koncept dokumenat o merama za smanjenje troškova proširenja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina kao i koncept dokument za elektronsku identifikaciju i pouzdane usluge vezane za elektronske transakcije, koji su takođe zahtevi EU. Rekao je da su elektronski pečati u funkciji, imat ćemo elektronske potpise, sve to da bi i mi imali online prodaju, da imamo online saglasnost ili potpis kao i da bi se ubrzavale procedure za dobijanje službenog dokumenta.

Takođe, kao politika je i implementacija Nacionalne strategije informacionih tehnologija 2016-2018.
Kao projekti u okviru ITK sektora imamo Integrisani informacioni sistem za ekonomski razvoj, koji je drugi projekat (II), Program digitalne ekonomije Kosova (program CODE), koji predviđa ulaganje od oko 60 miliona evra gde je predviđeno proširenje optičkih vlakana u svakom selu na Kosovu. Od 70% pokrivenosti optičkim vlaknima biće pokriveno oko 98%, čineći Kosovo najuređenijom zemljom širom Evrope optičkim vlaknima. "Nastavićemo i na treći i četvrti fazni projekat WOW-a, kao i na domen Kosova (ks), koji procenjuje da će koštati oko 300.000 evra", rekao je Lluka, dodajući da je među prioritetima aktivacija tehnološkog parka u Bernice, površine oko 5000 m2.


Javna preduzeća
Što se tiče javnih preduzeća, ministar Lluka je najavio da je primarno zakonodavstvo izrađen, a u januaru ili februaru će se proslediti dalje. Ovaj zakon će stvoriti bolje mogućnosti za intervenciju u JP, stoga će to biti najbolji oblik saradnje između Vlade i članova Odbora u sprovođenju politike u ovim preduzećima.

"Takođe, pre dva meseca u Međuministarskom komitetu usvojili smo izvještaj o monitoringu za 16 javnih preduzeća za 2015-2016. godine, prosleđene su u Vladi, takođe i u parlamentu su  11 javnih preduzeća od 16 koji se monitoriraju, a koji su radili sa gubitkom", rekao je on.

Lluka je rekla da će restrukturiranje javnih preduzeća biti jedan od njegovih prioriteta u cilju eliminisanja gubitaka i bar da ne bude teret za kosovski budžet.

Drugi prioritet je uspostavljanje Agencije za participiranje, koja će moći da poseduje određene dozvole ili različite aktivnosti, objekte ili imovinu Vlade i na osnovu te vrednosti privući strane ili lokalne investitore.

KOSOVO IN UNESCO